Easter Day

Васкрс у Србији: Празник над празницима и тријумф живота

Васкрс, или Ускрс, представља најважнији и најрадоснији хришћански празник у Србији. За разлику од Божића, који је породични празник везан за рођење, Васкрс је темељ хришћанске вере, дан када се слави победа живота над смрћу, светлости над тамом и наде над очајем. У српској православној традицији, овај празник се назива и „Празник над празницима“, јер се верује да је Христовим васкрснућем читаво човечанство добило прилику за вечни живот и духовно обновљење.

Оно што Васкрс у Србији чини посебним јесте јединствен спој дубоке византијске духовности, православне литургијске праксе и старих народних обичаја који су се вековима преносили са колена на колено. То је време када се градови и села умивају пролећним сунцем, а домови замиришу на свеж домаћи хлеб, печено јагње и фарбана јаја. Фокус је увек на заједништву – породица се окупља око празничне трпезе, комшије се поздрављају посебним поздравом, а црквена звона неуморно објављују радосну вест. У Србији Васкрс није само верски обред, већ дубоко укорењен културни идентитет који повезује савременог човека са његовим прецима.

За разлику од западних култура, где су комерцијални аспекти попут „ускршњег зеке“ или великих јавних поворки доминантни, у Србији су обичаји окренути дому и цркви. Нема великих парада, али има искрене гостопримљивости. Сваки гост који уђе у кућу током васкршњих дана биће понуђен црвеним јајетом и послужењем. Овај празник означава и крај Великог поста, најстрожег и најдужег поста у православној години, па је стога и радост због заједничког обеда још већа и значајнија.

Када пада Васкрс у 2026?

Васкрс је покретни празник, што значи да се његов датум мења сваке године. Он се одређује на основу сложених калкулација које укључују пролећну равнодневицу и први пун месец након ње, али увек у складу са одлукама Никејског сабора. Српска православна црква користи Јулијански календар за израчунавање датума, због чега се православни Васкрс често не поклапа са католичким и протестантским.

У години 2026, Васкрс ће се славити у следећем термину:

Дан: Sunday Датум: April 12, 2026 Преостало време: До празника је остало још 99 дана.

Важно је напоменути да у Србији празновање не траје само један дан. Државни празник обухвата четири нерадна дана, почев од Великог петка па све до Васкршњег понедељка. Тако ће у 2026 години нерадни дани бити од 10. до 13. априла. Католичка и протестантска заједница у Србији свој Ускрс славе нешто раније, од 3. до 6. априла, што Србију чини земљом која током скоро две недеље ужива у празничној атмосфери.

Историја и значење празника

Корени Васкрса сежу у далеки Јерусалим, пре скоро две хиљаде година, али је начин на који се он слави у Србији обликован кроз векове под утицајем Немањићке државе, византијске културе и народног отпора током векова отоманске владавине. За Србе је Васкрс увек био симбол опстанка. Чак и у најтежим временима, бојење јаја и одлазак на литургију били су чин очувања националног и верског достојанства.

Симболика Васкрса је вишеслојна. Црвено јаје је централни симбол – црвена боја представља Крст Христову проливену на Голготи, али и боју радости и васкрсења. Сама љуска јајета симболизује гроб, а садржај унутар јајета нови живот који се рађа. Разбијање јајета представља тренутак када Христ излази из гроба, побеђујући смрт.

Осим хришћанских елемената, у српском Васкрсу се назиру и трагови старих словенских обичаја везаних за пролеће и буђење природе. Отуда и обичај да се у неким крајевима кућа кити зеленилом, или да се деца умивају водом у којој су преноћила црвена јаја, дрен и босиљак, како би била здрава и румена током целе године.

Како се слави Васкрс у Србији: Обичаји и традиција

Празновање Васкрса је дуг процес који почиње недељама раније кроз Велики пост, али права кулминација креће са Великом седмицом (Страсном седмицом).

Велика седмица и припреме

Сваки дан у недељи пред Васкрс има своје значење. Велики четвртак: То је дан када се у многим деловима Србије почиње са фарбањем јаја. Према традицији, на овај дан је установљена Тајна вечера. У манастирима се служе посебна бденија. Велики петак: Ово је најтужнији дан у хришћанству. У Србији се на Велики петак не звоне звона, већ се оглашавају клепала (дрвене даске које се ударају чекићем). Стриктно се пости „на води“, а многи људи тог дана уопште не једу до заласка сунца. На Велики петак се у црквама износи Плаштаница (платно које симболизује Христов гроб) коју верници целивају. Ово је такође најчешћи дан за фарбање јаја у већини српских породица. Велика субота: Дан тишине и молитве. Док жене завршавају припреме хране за сутрашњи дан, мушкарци се често баве пословима око дома. У касним вечерњим сатима почињу поноћне литургије.

Фарбање јаја: Уметност и симболика

Фарбање јаја је активност којој се највише радују деца. Прво јаје које се офарба мора бити црвене боје и оно се назива „Чуваркућа“. Као што му име каже, ово јаје се чува поред иконе током целе године, све до следећег Васкрса, како би чувало дом и породицу од несреће.

Иако се данас користе модерне боје и налепнице, традиционални начин бојења у Србији је коришћење луковине (љуске црног лука). Јаја се кувају заједно са љускама лука, што им даје прелепу тамноцрвену или браонкасту нијансу. Како би се добиле шаре, на јаје се пре кувања прислони лист детелине, папрати или неког другог биља, затим се јаје умота у најлон чарапу и тако веже. Резултат је природна и уметничка слика на сваком јајету. Након кувања, јаја се премазују машћу или уљем како би добила висок сјај.

Васкршње јутро и литургија

На сам дан Васкрса, верници одлазе на рану литургију. У великим градовима, попут Београда, хиљаде људи се окупља испред Храма Светог Саве на Врачару на поноћној литургији. Ваздухом одјекује звук звона, а народ се поздравља речима: „Христос Васкрсе!“ (Христос је васкрсао) На шта се обавезно одговара: „Ваистину Васкрсе!“ (Заиста је васкрсао)

Овај поздрав се користи наредних 40 дана, све до Спасовдана.

Туцање јајима (Тукмисање)

Након повратка из цркве, почиње најзабавнији део – туцање јајима. Сваки члан породице бира своје јаје, верујући да је управо његово најјаче. Држећи јаје у руци, ударају се врх о врх и дно о дно. Онај чије јаје остане неразбијено је победник и „носи“ јаје пораженог. У неким деловима Србије, попут Мокрина, организују се чак и светска првенства у туцању фарбаним јајима, где се такмичари месецима припремају бирајући јаја са најтврђом љуском. Победничко јаје се на крају пресеца мачем како би се доказало да је природно и право.

Традиционална васкршња трпеза

Након седам недеља поста, васкршњи ручак је прави гастрономски празник. Трпеза је богата и разноврсна, а сваки део оброка има своју симболику.

1. Васкршња јаја: Ручак обавезно почиње јајима. То је прва мрсна храна коју верници окусе.
2. Јагњеће печење: Јагње је симбол самог Исуса Христа („Јагње Божије“). У Србији је обичај да се за Васкрс окреће јагње на ражњу или пече у рерни. Мирис печења се тог дана шири кроз сваку улицу и село.
3. Васкршњи колач (Погача): Ово је посебан хлеб, често украшен плетеницама и целим офарбаним јајима која су утиснута у тесто пре печења.
4. Домаћа супа: Обично је то говеђа или кокошија супа са домаћим резанцима, која служи да окрепи организам након поста.
5. Сарме и предјела: Неизбежни су и суво месо (пршута), домаћи сир, кајмак и руска салата.
6. Посластице: Домаћице припремају разне врсте колача и торти, често богате орасима и чоколадом, како би прославиле овај свечани дан.

Васкршњи понедељак: Побушани понедељак

Славље се наставља и другог дана Васкрса. У Србији се овај дан назива и Побушани понедељак. Обичај је да се на овај дан посећују гробља и на гробове својих преминулих предака односе васкршња јаја. Тако се симболично радост васкрсења дели и са онима који више нису међу живима, јер у хришћанству Васкрс означава победу над смрћу за све – и живе и мртве.

У неким градским срединама, Васкршњи понедељак је дан за излете у природу, посете даљој родбини или једноставно за одмор и уживање у продуженом викенду.

Практичне информације за посетиоце и странце

Ако планирате да посетите Србију током Васкрса у 2026 години, ево неколико корисних савета како бисте се најбоље уклопили у локалну атмосферу:

Прихватите позив: Срби су изузетно гостопримљиви. Ако вас неко позове на васкршњи ручак, обавезно прихватите. То је велика част и најбољи начин да доживите праву суштину празника. Понесите мали поклон, попут флаше вина или слаткиша за децу. Научите поздрав: Чак и ако не говорите српски, научите да кажете „Христос Васкрсе“. Људи ће бити одушевљени вашим трудом и поштовањем њихове традиције. Поштујте пост: Ако посећујете манастире или домове пре недеље, имајте на уму да многи људи тада још увек посте. Немојте нудити месо или млечне производе ако нисте сигурни. Одевање у цркви: Приликом посете црквама, посебно током литургије, препоручује се пристојно одевање. Жене често носе мараме, а мушкарци дуге панталоне и кошуље. Фотографисање је обично дозвољено након службе, али је увек боље питати за дозволу. Куповина јаја: Иако већина људи фарба јаја код куће, она се могу купити и на пијацама. Избегавајте пластична јаја; прави дух Васкрса су права, кувана и офарбана јаја. Време: Средином априла у Србији је време обично веома пријатно, са температурама између 10 и 20 степени Целзијуса. То је идеално време за шетњу кроз Београдску тврђаву (Калемегдан) или обилазак манастира у Овчарско-кабларској клисури или на Фрушкој гори.

Да ли је Васкрс државни празник у Србији?

Да, Васкрс је један од најважнијих државних празника у Републици Србији. Према закону, нерадни дани су Велики петак, Велика субота, Васкрс и Васкршњи понедељак.

У 2026 години, ово значи да ће већина институција и објеката бити затворена или ће радити по измењеном радном времену:

Државне институције, банке и школе: Биће потпуно затворени од 10. априла до 13. априла. Продавнице и маркети: Већина великих супермаркета ради скраћено на Велики петак, док су на сам дан Васкрса (недеља, April 12, 2026) потпуно затворени. У суботу и понедељак обично раде нормално или скраћено. Ресторани и кафићи: У већим градовима попут Београда, Новог Сада и Ниша, већина угоститељских објеката ради, јер је Васкрс време када људи воле да изађу у шетњу и на кафу након породичног ручка. Ипак, неки мањи породични ресторани могу бити затворени. Градски превоз: Саобраћа по недељном реду вожње током свих дана празника, што значи да су поласци нешто ређи него радним данима.

| Карактеристика | Православни Васкрс (Већина) | Католички Ускрс (Мањина) | | :--- | :--- | :--- | | Датум у 2026 | 10–13. април | 3–6. апри