Serbia • February 15, 2026 • Sunday
Also known as: Дан државности Србије
Дан државности Србије, познат и као Сретење, представља најважнији датум у политичком, културном и историјском календару наше земље. Овај празник није само обичан нерадни дан; он је симбол васкрсења српске државе након векова отоманске окупације и сведочанство о демократским тежњама народа који је, чак и у најтежим временима, жудео за слободом, правдом и модерним уређењем. Прославља се 15. фебруара и обједињује два преломна догађаја који су дефинисали пут Србије ка модерној Европи: почетак Првог српског устанка 1804. године и доношење Сретењског устава 1835. године.
Оно што овај празник чини посебним јесте његов двоструки карактер. С једне стране, он је дубоко укорењен у православној традицији, јер пада на верски празник Сретење Господње, када се, према народном веровању, сусрећу зима и лето. С друге стране, он носи снажну секуларну и државотворну поруку. То је дан када Срби са поносом гледају на своје претке који су у малом шумадијском селу Орашцу подигли глас против тираније, али и на оне који су у Крагујевцу писали један од најнапреднијих устава свог времена. Овај празник је мост између ратничке славе и правне цивилизације.
Данас се Дан државности обележава са великим достојанством и свечаношћу широм земље. То је време за националну рефлексију, када се подсећамо на високу цену коју су наши преци платили за суверенитет који данас уживамо. Атмосфера током празника је свечана, али не и бучна; она одише поштовањем према историјским личностима попут вожда Карађорђа и кнеза Милоша Обреновића. За грађане Србије, ово је тренутак националног јединства који превазилази политичке поделе, фокусирајући се на заједничке вредности слободе, независности и демократије.
Дан државности Србије се сваке године обележава 15. фебруара. С обзиром на то да је законски предвиђено да се овај празник слави два дана, нерадни дани су 15. и 16. фебруар.
У 2026. години, централна прослава пада на:
Дан: Sunday Датум: February 15, 2026 Преостало време: До празника је остало још 43 дана.
Овај датум је фиксан у државном календару Србије. Међутим, специфичност закона о државним празницима у Србији налаже да, уколико један од дана када се празнује државни празник падне у недељу, први наредни радни дан се не ради. У 2026. години, пошто 15. фебруар пада у недељу, празновање се преноси и на уторак, што грађанима омогућава продужени викенд за одмор и посете историјским локалитетима.
Да бисмо разумели важност Сретења, морамо се вратити у два различита, али подједнако важна момента у 19. веку.
Почетак 19. века за Србе у Београдском пашалуку био је обележен неподношљивим терором дахија – одметнутих јањичарских вођа. Кап која је прелила чашу била је "Сеча кнезова" почетком 1804. године, када су отоманске власти погубиле око 70 најистакнутијих српских народних првака, свештеника и трговаца како би спречиле било какав отпор. Уместо да застраше народ, овај чин је изазвао бес и одлучност.
На Сретење, 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи у селу Орашац, окупили су се преживели српски прваци. За вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе ("Црни Ђорђе"). Овај догађај није био само локална побуна; то је био почетак Српске револуције која ће трајати деценијама. Устаници су успели да ослободе велике делове земље, успоставе прве органе власти (Правитељствујушчи совјет) и поставе темеље за стварање модерне српске војске и државне администрације. Први српски устанак је био искра која је запалила пламен националног ослобођења на читавом Балкану.
Тридесет и једну годину након почетка устанка, Србија је, сада већ као аутономна кнежевина под влашћу кнеза Милоша Обреновића, начинила још један огроман корак. У Крагујевцу, тадашњој престоници, на Великој народној скупштини 15. фебруара 1835. године, усвојен је први устав Србије, познат као Сретењски устав.
Творац овог устава био је Димитрије Давидовић, учени Србин и кнежев секретар. Сретењски устав је био један од најмодернијих и најлибералнијих устава у Европи тог времена. Инспирисан француским уставним повељама и белгијским уставом, он је увео поделу власти на законодавну, извршну и судску. Оно што је било револуционарно јесте чињеница да је устав укинуо феудализам и ропство – сваки роб који би ступио на српско тле постајао је слободан човек. Такође, гарантовао је неповредивост имовине, слободу вероисповести и једнакост свих пред законом.
Иако је због притиска великих сила (Турске, Русије и Аустрије), којима је овакав либералан акт у једној малој балканској земљи деловао превише опасно, устав био на снази само неколико недеља, он је остао трајни симбол српске тежње ка модерном грађанском друштву.
Дан државности у Србији се обележава комбинацијом државних церемонија, верских обреда и културних манифестација. За разлику од неких других празника који су праћени великим парадама или карневалима, Сретење има достојанствен и свечан тон.
Централна државна церемонија традиционално се одржава у Орашцу, на месту где је подигнут устанак. Овде се окупљају највиши државни званичници, укључујући председника државе, премијера и чланове владе, као и представнике Војске Србије. Полажу се венци на споменик Карађорђу, а свештеници Српске православне цркве служе помен устаницима.
Друга важна локација је Топола, односно Опленац. У цркви Светог Ђорђа, која је задужбина краљевске породице Карађорђевић, налазе се саркофази вожда Карађорђа и краља Петра I. Овде се такође одржавају војне почасти и полагање венаца, што наглашава континуитет српске државности кроз династије.
У Београду, главном граду, Дан државности се обележава почасном артиљеријском паљбом са Калемегданске тврђаве. Звук топова који одјекује над ушћем Саве у Дунав симболично подсећа на борбу за слободу. Такође, председник Републике на овај дан уручује одликовања заслужним појединцима и институцијама за допринос држави у областима науке, културе, медицине и безбедности.
Широм Србије, музеји и галерије често приређују специјалне изложбе посвећене устанку и уставу. У Крагујевцу, у порти Старе цркве где је проглашен устав, одржавају се свечане академије. Глумци у народним ношњама често изводе приказе историјских догађаја, реконструишући говоре Карађорђа или Димитрија Давидовића.
За ширу јавност, ово је време када се истичу национални симболи. Заставе Србије су истакнуте на свим јавним институцијама, али и на многим приватним кућама и прозорима. Иако не постоји специфична "празнична трпеза" као за Божић или славу, породице често користе ове нерадне дане за заједничке ручкове и излете до планинских центара попут Златибора или Копаоника, с обзиром на то да је фебруар јеку зимске сезоне.
Пошто државни празник пада на велики хришћански празник Сретење, многи грађани посећују литургије у црквама. Сретење означава дан када је Богородица први пут увела Исуса Христа у храм. У народном веровању, овај дан је прекретница годишњих доба. Постоји обичај да се прати понашање медведа: ако медвед изађе из пећине, види своју сенку и врати се унутра, зима ће трајати још шест недеља. Ако не види сенку и остане напољу, пролеће је на прагу. Овај симпатичан спој народне метеорологије и високе државне политике даје празнику посебан шарм.
Ако се током Дана државности нађете у Србији, важно је да знате неколико ствари како бисте се лакше снашли и уживали у атмосфери.
Будући да је ово државни празник, већина јавних установа је затворена: Државне канцеларије и банке: Не раде 15. и 16. фебруара. Школе и факултети: Ђаци и студенти су на распусту или имају слободне дане. Продавнице и тржни центри: Већи тржни центри у великим градовима (Београд, Нови Сад, Ниш) обично раде редовно, јер су они главне дестинације за породичне изласке током празника. Мање продавнице могу имати скраћено радно време. Јавни превоз: Саобраћа по недељном реду вожње, што значи да су поласци нешто ређи него радним данима. Музеји: Већина музеја је отворена, а неки чак нуде бесплатан улаз на овај дан како би промовисали националну историју.
За потпуни доживљај Дана државности, препоручујемо следеће локације:
Фебруар у Србији може бити веома хладан. Температуре се обично крећу између 0°C и 10°C, али нису ретки ни мразеви и снег. Ако планирате да присуствујете церемонијама на отвореном (као у Орашцу), обавезно се обуците топло – квалитетна јакна, капа и рукавице су неопходни. Снег у Шумадији током Сретења често ствара прелепу, готово бајковиту атмосферу која подсећа на описе устаничких дана из епских песама.
Срби су веома поносни на своју историју, али су и веома гостољубиви. Током јавних церемонија, очекује се достојанствено понашање. Ако присуствујете верским обредима у црквама, обратите пажњу на правила облачења (без кратких панталона или превише отворене одеће). Фотографисање је углавном дозвољено, али увек дискретно и са поштовањем према чину који се одвија.
Дан државности није само сећање на прошлост, већ и путоказ за будућност. За Србију, овај дан је потврда њене европске припадности. Сретењски устав из 1835. године показао је да српска елита тог времена није желела само слободу од Турака, већ је желела државу уређену по највишим стандардима западне цивилизације.
Данас се кроз овај празник негују и везе са Србима ван граница Србије, посебно са Републиком Српском. Често се дешава да званичници из Бањалуке присуствују прославама у Србији, наглашавајући заједничко културно и историјско наслеђе. Ово је дан када се слави српски језик, ћирилица и заједничка судбина народа који је кроз векове опстајао на ветрометини Балкана.
У образовном систему Србије, недеља у којој пада Дан државности посвећена је учењу о уставима и значају институција. Тако се од малих ногу код деце развија свест о томе да држава није само територија, већ скуп закона, права и обавеза који штите сваког појединца.
Да, Дан државности је званични државни празник у Србији и празнује се нерадно. Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Сретење –
Common questions about Statehood Day of the Republic of Serbia in Serbia
Dan državnosti Republike Srbije u 2026. godini pada u Sunday, February 15, 2026. Do ovog praznika preostalo je još 43 dana. Praznik se tradicionalno obeležava 15. februara, na verski praznik Sretenje, čime se spajaju istorijski značaj i kulturno nasleđe zemlje.
Da, Dan državnosti je državni praznik i slavi se neradno dva dana, 15. i 16. februara. Pošto 2026. godine praznik počinje u nedelju, neradni dani se prenose, pa će državne institucije, škole, banke i pošte biti zatvorene. Većina prodavnica i tržnih centara radi po izmenjenom radnom vremenu, dok javni prevoz funkcioniše po nedeljnom redu vožnje.
Dan državnosti obeležava dva presudna događaja u modernoj srpskoj istoriji. Prvi je podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine u Orašcu pod vođstvom Karađorđa, čime je započela borba za oslobođenje od osmanske vlasti. Drugi događaj je donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine u Kragujevcu, koji je bio prvi ustav Srbije i jedan od najliberalnijih i najmodernijih ustavnih akata tog vremena u Evropi.
Zvanične proslave uključuju polaganje venaca i odavanje počasti na istorijskim mestima, naročito u Orašcu i u crkvi Svetog Đorđa na Oplenacu u Topoli, gde se nalazi sarkofag vožda Karađorđa. Državni zvaničnici drže govore koji ističu hrabrost predaka i značaj suvereniteta, a često se organizuju i svečane akademije, izložbe i vojni defilei koji naglašavaju nacionalno jedinstvo i ponos.
Sretenjski ustav, usvojen 15. februara 1835. godine, postavio je temelje moderne srpske države. On je uveo podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, garantovao je ličnu slobodu, pravo na imovinu i versku slobodu, te je zvanično ukinuo feudalizam i kmetstvo. Iako je bio na snazi kratko vreme zbog pritisaka velikih sila, ostao je simbol demokratske težnje srpskog naroda.
Atmosfera tokom praznika je svečana i dostojanstvena. Građani često koriste dva slobodna dana za porodična okupljanja ili kratka putovanja na planine i u banje. Mnogi posećuju kulturne manifestacije, muzeje ili istorijske lokalitete poput Marićevića jaruge. U gradovima se mogu videti istaknute nacionalne zastave, a crkvena zvona često zvone u čast praznika Sretenja Gospodnjeg koji se slavi istog dana.
Posetioci treba da očekuju hladno vreme, često sa snegom, pa je topla odeća neophodna. Većina turističkih atrakcija i spomenika u mestima kao što su Orašac i Kragujevac ostaje otvorena za javnost. Savetuje se poštovanje tokom zvaničnih ceremonija i u crkvenim objektima. Iako su državne službe zatvorene, restorani i kafići u turističkim centrima rade punim kapacitetom, pružajući priliku za uživanje u tradicionalnoj srpskoj gostoljubivosti.
Najznačajnija mesta za posetu su selo Orašac kod Aranđelovca, kao kolevka Prvog srpskog ustanka, i Topola sa kompleksom na Oplenacu. Takođe, Kragujevac je nezaobilazan jer je u njemu donet prvi ustav. Beograd nudi brojne muzejske postavke i svečane manifestacije. Ova mesta pružaju autentičan uvid u srpsku istoriju i borbu za slobodu koja se slavi tokom ovih prazničnih dana.
Statehood Day of the Republic of Serbia dates in Serbia from 2010 to 2025
| Year | Day of Week | Date |
|---|---|---|
| 2025 | Saturday | February 15, 2025 |
| 2024 | Thursday | February 15, 2024 |
| 2023 | Wednesday | February 15, 2023 |
| 2022 | Tuesday | February 15, 2022 |
| 2021 | Monday | February 15, 2021 |
| 2020 | Saturday | February 15, 2020 |
| 2019 | Friday | February 15, 2019 |
| 2018 | Thursday | February 15, 2018 |
| 2017 | Wednesday | February 15, 2017 |
| 2016 | Monday | February 15, 2016 |
| 2015 | Sunday | February 15, 2015 |
| 2014 | Saturday | February 15, 2014 |
| 2013 | Friday | February 15, 2013 |
| 2012 | Wednesday | February 15, 2012 |
| 2011 | Tuesday | February 15, 2011 |
| 2010 | Monday | February 15, 2010 |
Note: Holiday dates may vary. Some holidays follow lunar calendars or have different observance dates. Purple indicates weekends.