Statehood Day of the Republic of Serbia observed

Дан државности Републике Србије (Сретење): Темељ модерне српске државе

Дан државности Републике Србије, познат и као Сретење, представља најважнији датум у политичком, културном и историјском календару наше земље. Овај празник није само обичан нерадни дан у фебруару; он је симбол васкрсења српске државе након вишевековног ропства под Османским царством и сведочанство о храбрости, визији и тежњи српског народа ка слободи и модерности. Празник обједињује два преломна историјска догађаја који су се одиграла на исти дан, 15. фебруара, али у различитим годинама деветнаестог века, чинећи га темељем на којем почива савремена Србија.

Оно што овај дан чини посебним јесте његова двострука природа. С једне стране, славимо почетак Првог српског устанка 1804. године, који је означио почетак оружане борбе за национално ослобођење. С друге стране, обележавамо доношење Сретењског устава 1835. године, првог модерног устава Србије који је поставио правне оквире државе и увео највише демократске вредности тог времена. Ова симбиоза мача и пера, борбе за територију и борбе за грађанска права, дефинише српски идентитет као народ који подједнако цени своју независност и владавину права.

Сретење је дан када се Србија са поносом окреће ка својој прошлости како би црпела инспирацију за будућност. То је тренутак националне рефлексије, када се одаје почаст устаницима из Орашца и уставнотворцима из Крагујевца. Иако је празник верски везан за хришћански празник Сретење Господње, у државном смислу он је секуларан и фокусиран на државотворност, институције и историјски континуитет Србије као слободне европске нације.

---

Када се обележава у 2026. години?

Дан државности Србије се сваке године обележава 15. и 16. фебруара. У наредној години, главни дан прославе биће:

Датум: February 16, 2026 Дан у недељи: Monday Преостало време: До празника је остало још 44 дана.

Овај празник има фиксан датум. Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Сретење се празнује два дана, 15. и 16. фебруара. Уколико један од ових дана падне у недељу, нерадни дан се преноси на први наредни радни дан. С обзиром на то да у 2026. години 15. фебруар пада у недељу, а 16. у понедељак, грађани ће имати продужени викенд, што омогућава достојанствено обележавање и кратки одмор од свакодневних обавеза.

---

Историја и порекло: Од Орашца до Крагујевца

Да бисмо разумели значај Дана државности, морамо се вратити у почетак 19. века, у време када је Србија била само један пашалук у оквиру огромног, али оронулог Османског царства.

Први српски устанак (1804)

Све је почело у малом шумадијском селу Орашац. На хришћански празник Сретење, 15. фебруара 1804. године (по старом календару 2. фебруара), најугледнији Срби тог времена окупили су се у Марићевића јарузи. Повод је био крвави зулум дахија – одметнутих јањичарских вођа који су спровели "Сечу кнезова" у покушају да застраше народ и спрече бунт. Ефекат је био супротан.

Под вођством Ђорђа Петровића, познатијег као Карађорђе (Црни Ђорђе), Срби су подигли устанак који ће заувек променити мапу Балкана. Карађорђе је изабран за врховног вожда, а пламен револуције се брзо проширио Београдским пашалуком. Иако је почео као локална побуна против тираније дахија, устанак је убрзо прерастао у националну револуцију за потпуно ослобођење од турске власти. Овај период, који историчар Леополд Ранке назива "Српска револуција", поставио је темеље за обнову српске државности, формирање првих органа власти (Правитељствујушчи совјет), војске и образовних институција попут Велике школе у Београду.

Сретењски устав (1835)

Тридесет и једну годину касније, на исти празник, Србија је учинила још један џиновски корак. У Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевине Србије, под владавином кнеза Милоша Обреновића, донета је Велика народна скупштина на којој је усвојен Први српски устав.

Творац овог документа био је Димитрије Давидовић, учени Србин, новинар и дипломата. Сретењски устав је био један од најмодернијих, најлибералнијих и најдемократскијих устава свог времена у целој Европи. Инспирисан француским уставним повељама и белгијским уставом, овај документ је предвидео:

1. Поделу власти на законодавну, извршну и судску.
2. Гаранцију личне слободе и неповредивости имовине.
3. Право на вероисповест и једнакост пред законом.
4. Укидање ропства и феудалних односа (сваки роб који ступи на српску земљу постаје слободан човек).

Иако је под притиском великих сила (Турске, Русије и Аустрије), које су Сретењски устав сматрале сувише револуционарним и "француским расадом у турској шуми", он био на снази свега неколико недеља, његов значај је немерљив. Он је показао да Србија тежи да буде модерна грађанска држава, а не само вазална кнежевина.

---

Како се празник обележава: Свечаност и национални понос

За разлику од неких других празника који су праћени великим парадама или карневалима, Дан државности Србије се обележава свечано, достојанствено и са дубоким поштовањем према историјским личностима. Празновање је фокусирано на званичне државне церемоније и едукацију грађана о значају овог датума.

Државне церемоније и војне почасти

Централна прослава се традиционално одржава у Орашцу, на месту где је подигнут устанак. Тамо се окупљају највиши државни званичници – председник Републике, чланови Владе, представници Војске Србије и Српске православне цркве. Церемонија укључује: Служење помена устаницима. Полагање венаца на споменик Карађорђу. Говоре који наглашавају континуитет српске државности и важност јединства.

Друга важна локација је Топола, односно црква Светог Ђорђа на Опленцу, где се налази маузолеј династије Карађорђевић. Полагање венаца на саркофаг вожда Карађорђа је обавезан део протокола. Такође, почасти се одају и у Крагујевцу, у порти Старе цркве, где је проглашен Сретењски устав.

У Београду, на Авали, код Споменика Незнаном јунаку, војска организује свечано полагање венаца уз војне почасти. Традиционално се испаљује почасна артиљеријска паљба са Калемегдана, што је један од најатрактивнијих делова прославе за грађане и туристе.

Културни и едукативни програми

Током ова два дана, музеји и галерије широм Србије често организују посебне изложбе посвећене Првом српском устанку и уставности. Народни музеј, Историјски музеј Србије и Војни музеј на Калемегдану су кључне тачке за све који желе да виде оригиналне предмете из тог периода, попут Карађорђевог оружја, застава устаника или преписа Сретењског устава.

У школама се пре распуста одржавају посебни часови историје, а медији емитују документарне филмове и емисије који подсећају млађе генерације на жртве које су поднете за слободу коју данас уживамо.

Заједничка прослава са Републиком Српском

Последњих година, Дан државности се све интензивније обележава заједно са представницима Републике Српске. Ово симболизује јединство српског народа са обе стране Дрине и заједничко културно-историјско наслеђе. Званичници из Бањалуке редовно присуствују церемонијама у Орашцу, док се слични догађаји организују и у градовима Републике Српске.

---

Обичаји и веровања везана за Сретење

Иако је Дан државности историјски празник, он се поклапа са хришћанским празником Сретење Господње. У српском народу постоје бројна веровања и народни обичаји везани за овај дан, који се често преплићу са државним обележавањем.

Сусрет зиме и лета

У народном календару, Сретење се сматра даном када се "срећу зима и лето". Верује се да од овог дана природа почиње да се буди. Постоји познато веровање о медведу: Ако на Сретење буде сунчан дан и медвед изађе из пећине, види своју сенку и уплаши се, он ће се вратити унутра да спава још шест недеља, што значи да ће зима потрајати. Ако је дан облачан и медвед не види своју сенку, он остаје напољу, што најављује скори долазак пролећа.

Верски аспект

За православне вернике, Сретење је дан када је Богородица први пут увела Исуса Христа у храм. То је дан радости и сусрета са Богом. Многе породице у Србији славе Сретење као своју крсну славу. У црквама се пале свеће, а верује се да пламен сретењске свеће има посебну заштитну моћ за кућу и укућане.

---

Практичне информације за посетиоце

Ако планирате да посетите Србију током Дана државности у 2026. години, ево шта треба да знате како бисте најбоље искористили свој боравак.

Време и атмосфера

Фебруар у Србији може бити хладан. Просечне температуре се крећу око нуле, а снег је честа појава, нарочито у планинским пределима и Шумадији (Орашац, Топола). Препоручује се топла одећа и обућа, посебно ако планирате да присуствујете церемонијама на отвореном које могу трајати неколико сати.

Локације које вреди посетити

1. Орашац (Марићевића јаруза): Налази се на око 70 км од Београда. Посетите спомен-комплекс и музеј посвећен устанку.
2. Топола и Опленац: Ово је једно од најлепших места у Србији. Осим историјског значаја, црква Светог Ђорђа је позната по својим фасцинантним мозаицима (копије најлепших фресака из српских манастира).
3. Крагујевац: Посетите Стару скупштину и музеј "21. октобар". Крагујевац нуди одличан увид у индустријски и политички развој Србије у 19. веку.
4. Авала (Београд): Идеално место за шетњу и присуство војним почастима код Споменика Незнаном јунаку, уз прелеп поглед на Шумадију и Београд.

Понашање на церемонијама

С обзиром на то да су догађаји државног карактера и често укључују верске обреде, очекује се достојанствено понашање. Ако посећујете цркве, обуците се прикладно (без кратких панталона или сукњи). Фотографисање је углавном дозвољено, али будите дискретни током званичних говора и верске службе.

---

Статус државног празника: Шта ради, а шта не?

Сретење је нерадни државни празник у Србији. То значи да се живот током 15. и 16. фебруара одвија по празником режиму.

Радно време институција и продавница

Државне институције: Општине, судови, поште и банке су потпуно затворени током оба дана празника. Школе и факултети: Образовне установе не раде. За ђаке у Србији ово је често прилика за кратки "сретењски распуст". Продавнице и тржни центри: Већина приватних продавница мешовите робе ради скраћено 15. фебруара, док велики тржни центри у Београду, Новом Саду и Нишу обично раде по редовном радном времену, јер грађани користе слободне дане за куповину. Угоститељски објекти: Ресторани, кафићи и хотели раде пуним капацитетом, а многи организују и посебне програме за госте.

Превоз

Градски превоз у свим већим градовима функционише по недељном реду вожње, што значи да су поласци ређи него радним данима. Међуградски аутобуски и железнички саобраћај функционише, али се препоручује резервација карата унапред јер многи људи путују кући или на планине за продужени викенд.

Важност за Србе на Косову и Метохији

Дан државности се свечано обележава и у српским срединама на Косову и Метохији. За тамошњи српски народ, овај празник има додатну тежину јер симболизује њихову везу са матичном државом и наду у очување идентитета и слободе, баш као што су то чинили устаници 1804. године.

---

Закључак